О књизи: 2005 / Аутобиографска проза Бориса Абрамовича Слуцког (1919–1986), једног од најдубљих и најоригиналнијих песника ратне генерације , много је мање познат од његових песама, иако не мање бриљантних. Чињеница је да је написана за себе (или за потомство) без наде да ће бити објављена за време свог живота из цензурних разлога, рекао је Давид Самојлов стављене у песничке величине, оковане у јамбове“. Његове „Белешке о рату” (а песник је све то прошао – „од звона до звона”) је проза интелигентне, дубоке и крајње поштене особе према себи, она приказује трагедију рата без улепшавања, без углачавања ван оштрих ивица. Одељак „О другима и о себи“ представља сећања Слуцког на његове другове у књижевној радионици - Н. Асеева, А. Ахматова, И. Еренбурга, Н. Заболоцког, А. Твардовског, И. Селвинског, С. Наровчатова, М. Кулчицког, као и историју неких од његових најпознатијих песама. Одељак „Са стола“ укључује фрагментарне мемоаре, који се одликују истим сјајем и лаконизмом као и сва проза Слуцког. Већина материјала укључених у књигу објављује се први пут